Germinal

Fülszöveg

i

(Pariz, 2. IV 1840 - 29. IX 1902), romanopisac, glava naturalistickog pokreta u francus-koj knjizevnosti. Prvi njegovi pokusaji ostaju nezapazeni (»Les Mysteres de Marseille«). Skrece na se paznju knjigom proze »Contes a Ninon« (1864) i likovnim kritikama u ko-jima vodi zivu kampanju u prilog E. Maneta i impresionizma. (Te su kritike kasnije sa-brane u tri knjige: »Mon Salon«; »Mes Haines«; »E. Manet«). Godine 1865. objavljuje »La Confession de Claude«, a 1867. svoj prvi veliki naturalisticki roman »Therese Ra-quin«, za kojim slijedi »Madeleine Ferat« (1868).
Sva je njegova paznja u torn periodu usmjerena na ispitivanje fizioloskog, nagonskog (»zivotinjskog«) u covjeku. Ôesto se sluzi medicinskim terrainima (»patoloski slucaj«, »fizioloski defekt«, »hereditama opterecenost«), smatrajuci da je zakon nasljeda (ne zanemamjuci faktor okoline) kljuc kojim se mogu odgonetnuti sve tajne ljudskih postu-paka. Zadojen takvim gledanjem pristupa ostvarenju grandioznog projekta: da u... Tovább

Fülszöveg

i

(Pariz, 2. IV 1840 - 29. IX 1902), romanopisac, glava naturalistickog pokreta u francus-koj knjizevnosti. Prvi njegovi pokusaji ostaju nezapazeni (»Les Mysteres de Marseille«). Skrece na se paznju knjigom proze »Contes a Ninon« (1864) i likovnim kritikama u ko-jima vodi zivu kampanju u prilog E. Maneta i impresionizma. (Te su kritike kasnije sa-brane u tri knjige: »Mon Salon«; »Mes Haines«; »E. Manet«). Godine 1865. objavljuje »La Confession de Claude«, a 1867. svoj prvi veliki naturalisticki roman »Therese Ra-quin«, za kojim slijedi »Madeleine Ferat« (1868).
Sva je njegova paznja u torn periodu usmjerena na ispitivanje fizioloskog, nagonskog (»zivotinjskog«) u covjeku. Ôesto se sluzi medicinskim terrainima (»patoloski slucaj«, »fizioloski defekt«, »hereditama opterecenost«), smatrajuci da je zakon nasljeda (ne zanemamjuci faktor okoline) kljuc kojim se mogu odgonetnuti sve tajne ljudskih postu-paka. Zadojen takvim gledanjem pristupa ostvarenju grandioznog projekta: da u dklu-su romanâ (pod zbimim naslovom »Les Rougon-Macquart ou Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire«) uporedo s historijom jedne porodice dade reljefnu sliku svih slojeva francuskog drustva u doba Drugog carstva. Rad na tome ci-klusu (ukupno 20 romana s vise od 1000 likova trajao je 22 godine (1871-1893).
Emile Zola (prvi slijeva), njegova supraga Alexandrine, izdavac Charpentier sa suprugom, te graver Desmoulin I (sjedi). Fotografiju je nacinio sam pisac oko 1900.
Na naslovnoj stranici: Sajam konja u Le Faoutu, fotografija Charlesa Lhermittea iz 1912 / Plakat Henrija de Toulouse-Lautreca
iz 1982. za knjigu »Reine de Joie« Vissza